Lajf kouč i psihološki savetnik – ne, to nije isto!

Poslednjih godina, sve više ljudi se  bavi koučingom ili terapijom. I ja sam jedna od njih. Ono što nas veže je želja da pomognemo. Unapred se izvinjavam svim kolegama koji se bave koučingom ili psihološkim savetovanjem, a prvobitno su išli na lične seanse. Pojedini ljudji su tom prilikom rešili svoje dileme, došli do neke spoznaje da se mogu baviti time, i u budućnosti će se posvetiti edukaciji i tom poslu.

Elem, ispričala bih vam svoje iskustvo od pre nekoliko godina, kada se ,,klica” za koučingom u meni rađala. Naime, ja sam pedagog. Prvobitna edukacija nije bila adekvatna da bih se bavila ovim poslom, ali sam  smatrala da imam znanja i planirala sam dalje obrazovanje.  Tokom svog rada, želela sam da sarađujem sa drugim kolegama, jer i pored želje, u tom trenutku nisam imala dovoljno novca za ozbiljniji nastavak obrazovanja.

Na Fejsbuku sam upoznala simpatičnu ženicu. Upoznale smo se i preko Skajpa. Na prvom razgovoru sam osetila blagu nelagodu. Ne znam zašto, osetila sam kao da sam na terapiji, a ne da se družimo. Gospođa je bila bez osmeha ( čudo, bila je prijatnija preko Fejsbuka), non stop se klackala na stolici i bila nervozna. Posumnjavši u njene kvalifikacije, jasno sam joj stavila do znanja da ne želim dalju saradnju. Gospođa je drsko odgovorila:,, Ja znam šta je psihoterapija, jer sam više godina išla na istu!” Krv mi se zaledila u žilama,jer smo došli do fenomena: kada pacijent koji pruža otpor terapiji stekne imalo samopouzdanja, stavlja se u ulogu terapeuta da bi mu bilo lakše, i da ne bi nosio ,,titulu“ pacijenta.

Ponovo kažem, ima divnih ljudi koju su na koučingu ili terapiji shvatili da žele da se time bave u budućnosti. I ne sporim da i pomenuta gospođa ima divnu dušu. I samoj mi je negde trebala podrška i edukacija, ali kod zaista teških i kriznih stanja, dubokih depresija, poremećaja ličnosti, potrebna je pomoć stručnog lica, sa jasnim kvalifikacijama, metodama i stručnošću za određenu oblast. Naime, kouč, ne bi smeo da se bavi osobama koje imaju npr. šizofreniju, ali ponovo kažem, svako ima svoj put i u dubinu i kvalifikacije ovog puta neću zalaziti.

Stoga, mladi moji ljudi, ukoliko se negde odlučite da imate svog kouča, ili sa vama više rezonira terapeut , evo nekoliko saveta:

1. Lajf kouč pomaže ljudima da ostvare pozitivne promene u nekoj od oblasti svog života. Psihološki savetnik ili psihoterapeut je usmeren na rad sa ljudima koji imaju dublje probleme vezane za njihovu ličnost.  Terapeut  prolazi edukaciju u kojoj stiče znanje iz psihologije, patologije, fiziologije  i metoda rada sa psihičkim problemima ljudi.
2. Dobar kouč ili terapet ne sme da viče, omalovažava vas i drži gard i bude strog u odnosu sa vama;
3. Dobar kouč ili terapeut  će vam dati slobodu da birate, i potražite i drugo mišljenje;
4. Neće previše empatisati.Pokušaće da vas razume ali bez preteranog izliva emocija;
5. Razumeće vas. Ukoliko krene u okrivljivanje – ljubazno ga pozdravite.
6. Usmeriće se na vaše probleme, a ne na svoje.
7. On/ona je ljudsko biće, ima svoje izazove, ali u ovoj branši potrebno  je da ima znanja, afiniteta, da ima ,,žicu za to”, i da se konstantno edukuje.
8. Vremenom vam biva bolje, iako je buđenje bolno, on/ona Vam to olakšava.

Bojana Aleksić

Motivacija za učenje

Motivacija je bitan faktor učenja i uspjeha uopšte. Biti motivisan/a znači pokrenuti sebe na željeno ponašanje. Šta je to važno kada govorimo o bilo kojoj vrsti motivacije? Definišemo spoljašnje faktore motivacije- koji mogu biti u vidu raznih nagrada, novca ili određene materijalne satisfakcije. Naravno, unutrašnja motivacija je želja da se nešto učini, u ovom slučaju nauči.

Pitaću vas, i molim da mi iskreno odgovorite! Zašto učite? Koji su vaši razlozi? Da li učite za roditelje? Da li ste jedni od onih koji ste upisali željenu školu ili fakultet jer tako treba? Ko je odgovoran za vaš život?

Naravno da ste to – vi! Vi ste upisali školu, jer ste osjetili potrebu, pa i onu po čuvenoj krilatici – bez škole ništa! Da su roditelji ili bilo ko drugi u vašem okruženju rekli ,,ne smiješ ništa upisati, nemoj slučajno da učiš, čak iako ćeš dobiti jedan”, da li bi vam to bilo , recimo, pomalo čudno?

Naravno da bi, čudno i pomalo nepodobno, jer dragi moji mladi ljudi sami učite, sami birate i odgovorni ste za svoj život.

Ako ste jedni od onih koji kažu – ali meni se ne uči- grdno se varate! Ljudski rod uči na različite načine, počev od primitivnih oblika učenja( npr. vremenom se naviknete na buku saobraćaja a živite tik uz ulicu). Mladi ljudi mogu i imaju sposobnosti za učenje a to ne mora biti učenje napamet. Razmislite, ako biste svaki dan učili par sati, da li biste bolje organizovali vrijeme kada dodje momenat da se znanje pokaže ili primijeni? Da bi učenje postalo zanimljiv proces valjalo bi ispoštovati neke uslove:

1. 1. Kada pomislite da morate da učite, sjetite se, ko je to izabrao? Sjetite se koliko djece u svijetu nema dostupno obrazovanje, a vama je pred nosem?
2. 2. Nemojte okrivljivati sebe ako nešto ne naučite. To samo pogoršava motivaciju za učenjem i dovodi do manjka samopouzdanja. Motivacija nema jednak intenzitet i uvijek može opadati ili se povećavati.
3. 3. Učite za sebe. Neko je  spremio ispit a a vi još niste? Pratite svoj tempo. Svi smo različiti.
4. 4. Organizujte svoj kutak za učenje – nemojte da vam prodje nekoliko sati u traženju plavih čarapa i roze sveske na tufne.
5. 5. Znam, reći ćete- ,,ne smaraj”! Ali dragi moji, ispijanje kafe, loša ishrana, konzumacija sveg i svačeg, neboravak na svježem vazduhu, itekako mogu biti okidači za manjak motivacije i povećanje onog slatkog dremeža kada uzmemo kjigu u šake
6. 6. Učite sjedeći i hodajući. Žao mi je, ali ležanje izaziva pospanost.
7. 7. Napravite plan i držite ga u sobi. Za svaki zadatak priuštite sebi mini nagradu, ili za neizvršenje mini kaznu. Još je bolje ako uspijete da se sa nekim ,naravno,u pozitivnom smislu, opkladite. Prijatna tiha muzika, stikeri, markeri, su stvari za prvu pomoć.
8. 8. Prijatna tiha muzika, stikeri, markeri, su stvari za prvu pomoć.
9. 9. Krenite uvijek od najtežeg.
10. 10. Pravite manje pauze. Postoje prirodni zastoji u učenju. Vaša koncentracija i efikasnost se tokom učenja smanjuju i počinjete da pravite greške. Npr. učite četrdeset pet minuta pa pravite pauze od petnaest minuta u radu.
11. 11. Uzmite zdravu užinu (voće, povrće, integralne žitarice).Izbjegavajte zaslađene napitke i one koji samo trenutno podižu energiju.
12. 12. Pokušajte učiti u paru, pa se preslišajte zajedno.
13. 
    
I znajte, učenje nije samo za ispit i ocjenu, usvajajte znanja za ceo život!

Da li vam je neko rekao da su dijete smrt?

Ovo je tekst posvećen svima vama, mladi moji divni ljudi, koji niste zadovoljni svojim telom, a naročito kilogramima. U pubertetu ili mladosti svi mi ,,tražimo sebe”, pokušavajući da budemo savršeni, a ne znamo da je svako lep na svoj način.

Dok sam bila mlađa, imala sam nekoliko kilograma viška i bila niža u odnosu na vršnjake.  Umesto da budem vesela, da ne brinem, ja sam se zatvorila u svoju sobu. Zato pišem ovu ispovest za sve vas koji  ste previše mršavi ili previše gojazni – u svojoj glavi. Za sve vas koji imate i idealnu težinu. Dijete su zlo, kako god da okreneš.

Tokom vremena, niko nije shvatao da ja imam izazov sa stidljivošću. Naime, možda bi i shvatili da ja nisam ćutala, misleći da tražim mnogo, a samo sam se više povlačila. I tako sam dobijala sve više i više kilograma. Dragi moji, izazov je uvek, ali uvek u neispoljavanju emocija. I u tome što težimo biti ono što nismo. Umesto da kod sebe volimo ono što vredi, mi se  fokusiramo na ono što nam se ne dopada.

Mama me je, na moj zahtev, odvela nutricionisti. Sećam se da mi je neljubazna gospođa sa vrata rekla da moj ,,problem” mora da se leči. Prepisala mi je dijetu, i ja sam srećna otišla kući. Sve je bilo u redu, dok nisam ogladnela već oko deset sati ujutru. Sa dvadeset pet grama hleba i čašicom jogurta, nisam mogla pregurati dan sa četrnaest godina i sedam časova u raspored, pa sam se častila tog dana čokoladom. I sutra, i prekosutra… Na sledećem pregledu sam imala tri kilograma više. ,,Teta” mi je prepravila dijetu i rekla da me je lakše preskočiti nego zaobići. Izašla sam tužna dok je tata ostao da popriča sa njom. U hodniku sam upoznala Maju. Bila je visoka i mršava. Zavidela sam Maji na izgledu, a ona meni što mogu da jedem. A da su samo njeni roditelji shvatili da je to njena prirodna građa.

Nakon nekoliko meseci, usledila su mučna ispitivanja i testiranja. Lekari su konstatovali da sam zdrava. Nastavila sam sa svojom savršenom dijetom na sat – sve dok se jednog dana nisam obeznanila od bola u školi i završila u Urgentnom centru. Do mene je ležao momak. Koristio je neku dijetu bez ugljenih hidrata, pa mu je pozlilo. Sledeće što sam čula je kako doktorka glasno govori mojoj mami da moram da jedem i koja je mislila da se držim nove prepravljene dijete gde se jede više. Međutim, ja sam se izgladnjivala, pa prejedala i bila sve gojaznija. Išla sam i kod psihologa, ali je gospođa non-stop telefonirala i nije me slušala. Odlučila sam da prekinem sa seansama.

Često se pitam – šta je bilo sa Majom? Šta se dešava sa decom koja mi pišu i govore kako im je loše? Da li ih je iko saslušao? Da li ih je iko posavetovao da su dijete smrt? Da je neophodno biti ono ko zaista jesmo? I da nam priroda nije slučajno dala telo kakvo imamo? Još uvek nisam smršala, iako imam mnogo kilograma manje u odnosu na prošlost. Pišem ovo sa svojih  trideset godina – volite sebe, zaista zaslužujete to!